Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije svake godine u svetu, usled lošeg kvaliteta vazduha, prevremeno život izgubi više od 4 miliona lјudi pre svega zbog povišenih koncentracija različitih polutanata kao što su: ozon (O3), azotni oksidi (NOX), sumpor dioksid (SO2), suspendovane čestice različitih prečnika, kao i veliki broj specifičnih zagađujućih supstanci.
Kratkotrajna izloženost visokim koncentracijama zagađujućih supstanci povezana je sa kašlјem, otežanim disanjem, astmom. Dugoročni efekti izlaganja zagađenom vazduhu uzroci su: respiratornih infekcija, hronične astme, plućne insuficijencije i kardiovaskularnih bolesti, pada imuniteta, hronične obstruktivne bolesti pluća. Interesantan podatak je da je prema jednoj švajcarskoj studiji (Eze IC, et al., 2014) dijabetes je indukovan dugotrajnim izlaganjem povišenim koncentracijama štetnih materija u vazduhu. Fine i ultra fine čestice (PM2,5 i PM10) povezane su sa ozbilјnijim respiratornim obolјenjima. Osnovni razlog je taj, što zahvalјujući svojim proporcijama, suspendovane čestice iz pomenutih kategorija mogu lakše dopreti do dublјih delova respiratornog sistema i krvotoka.
Zagađenje vazduha postaje sve veća pretnja zdravlјu stanovništva i ekosistema u urbanim sredinama. Polutanti koji najviše zabrinjavaju predstavljaju čestice prečnika u opsegu 1-10 µm. Ove čestice mogu sadržati vezana toksična jedinjenja poput teških metala i policikličnih aromatičnih uglјovodonika, a zahvaljujući malim dimenzijama omogućavaju njihovu efikasnu isporuku respiratornom sistemu i krvotoku.
Jedna od često zastuplјenih metoda za uklanjanje polutanata iz vazduha jeste primena vegetacije u urbanim sredinama u kojima bilјke igraju ulogu bioloških filtera. Iako je njihova primena poznata od davnina, sa aspekta određivanja tačne efikasnosti je relativno nova, međutim doprinos zelenih pojasa, zelenih krovova i zelenih zidova u smanjenju koncentracionih nivoa različitih polutanata u vazduhu gradskih sredina je primetan. Poznato je da zelene bilјke doprinose bolјem kvalitetu vazduha kroz uzimanje i uklanjanje gasnih kontaminanata kroz spore na listovima. Zelene bilјke takođe mogu „presretati“ PM čestice od kojih će se neke apsorbovati u bilјku, dok će druge biti zadržane na površini lista dok ih padavine ne isperu u zemlјište. Pošto vegetacija deluje kao biofilter za PM čestice, njena primena ima potencijala u urbanim sredinama u kojima je, pored saobraćaja kao emitera štetnih gasova, prisutna i disperzija gasova nastalih u toplanama i individualnim ložištima.
Jedan od cilјeva doktorske teze i budućeg istraživanja, kandidata Veselina Bežanovića pod mentorstvom prof. dr Dragana Adamovića sa Fakulteta tehničkih nauka i prof. dr Saše Orlovića sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, je da se ispita mogućnost implementacije zelene infrastrukture u eliminaciji dominantne grupe polutanata prisutnih u ambijentalnom vazduhu kako bi se dobili tačni podaci o bilјnim vrstama koje svojim morfološkim osobinama doprinose najvećem smanjenju koncentracionih nivoa PM čestica u gradskim sredinama.
U okviru istraživanja će biti sprovedena detalјna analiza interakcije između odabranih polutanata u vazduhu i različitih bilјnih vrsta karakterističnih za naše podneblјe. Analiza interakcije uklјučuje ispitivanje osnovnih morfoloških osobina bilјaka, određivanje stepena njihove efikasnosti u uklanjanju polutanata iz vazduha primenom uređaja visokih performansi kao i analiza elementarnog sastava uklonjenih PM čestica. U toku istraživanja je planirana analiza efikasnosti lista bilјaka sa obe strane (adaksijalne i abaksijlane) kao i efikasnost bilјaka zelenog zida na dve visine 0.6 i 1.8 m. Krajnji cilј istraživanja je navođenje predloga efikasnog rešenja za smanjenje koncentracionih nivoa PM čestica, u gradskim sredinama, primenom zelene infrastrukture, koja odgovara i pogoduje uslovima u našoj zemlјi.
Pravci istraživnja su medijski prezentovani u emisiji Romano Them na RTV.
Snimak cele emisije možete pogledati na linku:
https://media.rtv.rs/rom/them-rromano/62398
